ПРИЧЕ

Bук, Гете и еротика

- Хер Вук, ова ваша поезија, епиш! Прочитао сам много ваших књигензи. Марко унд Шарац, дас ист фантастиш! Ори штрасен са пфлуг. А Турци цврц гевезен зајн! Генијал!

- Данке, Јохане!

- Бите, бите! Пишите још! А ја у Дојчланд преводим. Пишите још о Хајкуна. Она зер, зер еротиш. То воли фолк читати, а и ја!

- Биће, биће! Управо, прирађујем збирку песама за одрасле. Зваће се Црвен Бан. Наш народ је пун фантазија. Од саме помисли, ево, диже ми се брк.

- Ха, ха! Ја једва чекати! Али морам нешто вам рећи, Хер Вук. Ваша азбука је ејне клајне шајсе! Где је слово ö?! Ја, се зовем Гöте, а не Гете!

- Мој ти мете!

- Шта сте рекли?

- Ма, ништа, ништа. То се преслишавам стиха из Црвен Бана...

Што је дираш кад не знаш да солираш

- Ђомла, ало, скидај бре те слушке дерем се и машем ти већ пола сата од преко пута!

- Ево, шта оћеш?

- Погоди кога сам видао мало пре на паркингу иза траф...Ђомла, је л' си ок? Ти то плачеш?

- Ма јок бре, све је у реду, причај, шта је било?

- Како бре "све je у реду", види на шта личиш?! К'о баба нарикача после 10 сати шљаке!?

- Ма искулирај се, тебра, ок сам. Погодила ме ствар...ех...

- Ма која ствар? Дај те слушке... не верујем...не сери... "срце је моје виолина, што га....". Ха ха јаке емоције. Па ти си прсо! Јој, човече! Е, ајд идемо на вопс код дринке. Ја частим!

- Ок, мада боље би било па ми вратиш кинту коју ми дугујеш... Него шта си оно почео...кога си видео код трефике?

- Лепу Лукић, кунем ти се!

- Јеби се.

Славуј из Мрчајеваца

- Јао, Мирославе, како ти добро стоји ово парно одело што ти Миџи сашио, изгледаш к'o из Париза да си дош'о!

- Хвала, мајкa. Ваљда неће да се изгужва до Београда. Први пут идем на телевизију, да не испаднем шмокљан.

- Немој да бринеш, сине. То је стоф из Беча, могу да те масирају у њега.

- E, cад ми лакше.

- Види, ставила сам мало масти у ову чабрицу. Понеси, па намажи усне кад станеш пред камеру. Види како су ти суве. Само се лицкаш!

- Имаш право, мајка. Спусти је ту код фиранге да не заборавим. Ене, чича Милун дотер'о кола. Крећемо, брже-боље!

- Срећно, сине. Дабогда славан пост'о!

- Хвала, мајка. Само немој много да поливаш замном, неће ногавице до Београда да ми се осуше.

(Пљусссссс)

Пет минута касније...

- Куку, заворави маст за усне да понесе!

Нови Сат

- Јао, тебра, ал' сам се разбио, нема шаје да се цимам до диџеј арене кроз гужву и катакомбе макар свирао Грандмастер Флеш. Значи, не разликујем више простор и време.

- Смор..нећеш ваљда да те зрачи Звонко Богдан са фјужна.

- Ма как'и, пријао би ми чил. ‘Ајде до зидића да се искулирамо. Него, колико је то чуке на оној ракети?

- Мислиш на торањ...три и десет.

- Оћемо налетети на оне готивне бакуте што ваљају 'леб и маст кад сиђемо са ђаве?

- Сумњам...осим ако не заглавимо до седмице.

- Божо, колико си мало пре реко да је сати?!

- Три и десет.

- У јебо те, погледај! Сад је ладно већ пет и десет. Је’ сам ти рек'о, мешају се простор и време.

- Не рисе! На коју фору, пет и десет?! Ае провери на фону, мени рикнула батерија.

- И мени је. Чекај са' ћу стартујем неког...Е, извини, батице, кол'ко је чуке?

- Молим, шта ти треба, гари?

- Мис'им, кол'ко је сати?

- Сад вам је пола три. Ено имате тамо велики сат на кули.

- Тебра, ти си одваљенији од нас. Зар не видиш да тамо стоји шес' и десет?

- Јао, бог те маз'о! Па, ви сте необавештени. На том сату су обрнуте сказаљке, велика показује сате, а мала минуте...

- Обрнуте казаљке?!?! Е, сад ми више није добро. Божо, мене стварно лоше ради овај трип....одо' на књавање пре него што крену да се врте у рикверц...

И позадини бруји са фјужна: “зауставите Дунав и сказаљке старе...”

Код шанера од А до Ш

- Који клинац сам пристао да поново идемо код тог шанера, ем је у пичкинцима, ем продаје само неуспехе кинеске привреде.

- Мојне тако да причаш о Ђанију, то ми ортак са фолклора. А ионако је игзорео депо, а да пробам ствари на бувљаку по овој ладноћи, значи нема шаје. А шта оћеш уосталом, јеси у био купио риби онда онај џемпер од њега, oдушевила се!

- Ма да, до првог ношења. После пустио боју, офарбо јој сисе.

- хе хе, дојке и габана...ево већ визуализујем...Ауа! Кретену! Само ме још једном тако удари завршићеш ко у Мортал Комбату. Ајд, пробијај се силазимо.

- Не сећам се да је Ђани био оволико далеко од станице...

- Па и није, него му се развио бизнис па узо веће просторије, ал мало завучене. Каже да се слони од злих погледа, јер су људи љубоморни на успех, знаш како то већ иде. Ево, ту смо. Де си Ђани, кућице!

- Де си, матори! Цмок, цмок, цмок. Како ти је швеца? Шта си повео овог смарача, опет ће да ми тражи декларацију производа.

- Здраво, Ђани. Не брини, нећу. Ионако их сам штампаш.

- Па кад је, буразеру, моја роба боља од оригинала. Кад већ нећеш ни за шта да се отвориш чекићај ту. Чувај нам леђа док Ђомла не ошацује шта сам доно из Милана. И дај знак ако видиш мурију.

- Како?!

- Ма палим те, дечко. Шта се примаш. Моша... Били су јуче. Дао сам им екстра гиље. Неће долазити бар метар дана. Ајд упадај, Ђомла, има да се распилавиш...

После по чуке...

- Види тебра шта сам узо. Синеее, зипа какве ђозле. Како ми чуче? Зар нису до јаја?

- Ма ко баја из VHS порнића си. Него, каква ти је то мајица са словима?! То шатро азбука?

- Реци бате, није лоша. Дао ми Ђани упола цене пошто фали "В". Пази А, БГД, Ђ. Ал је материјал боли глава...

Тесла из дућана

Одем јуче до бакалнице на џошку да купим кеви флајку уља за рођендан и чујем у реду на каси скеч нека два цара:

- Тебра, си поно личну карту за кауцију? Мени остала на гајби.

- Јесам, немаш фрке.

- Знаш шта сам чуо? Премешта се Теслин музеј.

- А?! Одалке им сад музеј. Па имају тек два и по модела.

- Ма, јок. Ало бре, тесла, онај научник.

- А, то, ма ша ме габри за музеј. Само да су цртежи за тајно оружје на сигурном. Чиме се ти бавиш...музеј...

- Кацамо већ код тесле. Видо јуче на инстаћу као Тесла са муњом преко фаце. Шатро еј си ди си (ацдц). Добра фора.

- ацдц, јебо те! Де их се сети. То ми била прва касета коју сам купио у животу.

- Дај бре не сери. Откуд си ти слушао ацдц? Био си најгори зелди.

- Шта сам реко? Ацдц? Ха ха, ма жибе с тим падавичарима. Мислио сам на Еј оф бејс, оф корс! Како беше иде она ствар: Ол тед ши вонц...

Казни се

Попиздео сам пре неки дан због Ђомле. А ко не би. Који је он лик. Слушај:

- Јао, брате какву сам рибу јуче видео у оном фићка код печењаре! Био с Божом, поздравио те. Него, знаш бре каква је: б.о.г.и.њ.а! Коса, очи, тело (жмури и млати рукама да ми дочара). Гледала ме цело вече, кунем се. Гледо и ја њу, ал онако шмекерски. Шатро, као ладан шприцер. А у себи мислим...

- Добро бре, Ђомла, смањи доживљај, реци, шта је било после?

- Како после, па исциркали пиво и отишли на хас код Маре Божа и ја.

- Ђомла, дођи вамо. Ае, казни се.